Kako da „ušuškate“ baštu pred zimu?

Kako da „ušuškate“ baštu pred zimu?

Iskoristite miholjsko leto i prkosno sunce pred zimu da vašu baštu pripremite za predostojeće godišnje doba. Pred vama nema teških fizičkih radova, ali ne odlažite obaveze koje vas čekaju, jer ih ipak ima dosta. Zasucite rukave, pa da počnemo.

Sredite travnjak

Kada je reč o zalivanju i košenju trave, jesen vam donosi mali predah. Kiše koje prate jesenje mesece svakako održavaju zemlju vlažnom te nije neophodno redovno zalivanje. Ipak, ne dozvolite da vas to ulenji pa da zaboravite da, ukoliko nastupi sušni period, na svakih desetak dana osvežite vašu baštu.

Što se tiče košenja trave, krajem septembra i početkom oktobra, zatvarate sezonu. Travu pokosite kada je suvo vreme, ali je nemojte skraćivati kao što ste činili tokom letnjim meseci, kako bi lakše podnela jesenje i zimske padavine.

Dodatni savet: Pred najhladnije godišnje doba bilo bi poželjno „provetriti“ travnjak, a to ćete postići grabuiljanjem i probadanjem zemlje vilama. Zemlja na taj način postaje rastresitija, a prvi rezultati vašeg rada videće se već u rano proleće.

Oblikujte živu ogradu

Žive ograde se šišaju od dva do četiri puta godišnje, u periodu od maja do septembra. Vašu živu ogradu možete oblikovati običnim ili električnim makazama, a ukoliko hoćete da produžite njen životni vek vrtlari savetuju da je orežete tako da u preseku bude trapezasta, jajasta ili okrugla, kako bi svetlost dopirala do svih delova biljke. Osim što služi kao ukras u bašti, živa ograda je i odlična zaštita za ostale biljke, koja ako se redovno i pravilno održava može da „traje“ i desetinama godina.

Dodatni savet: Ako to već niste uradili, sada je pravo vreme da pođubrite živu ogradu. Stručnjaci savetuju korišćenje mineralnog ili organskog đubriva (takođe odlično rešenje je postavljanje pregorelog stajnjaka), kao i redovno uklanjanje korova oko sadnica.

„Ušuškajte“ biljke

Ako imate u bašti ili na terasi biljke koje ne podnose hladnoću, unesite ih na zatvoreno. Očistite saksije, uklonite suve grančice i uvelo lišće, a ako je cveće već mrzlo, dobro ga poprskajte hladnom vodom i ostavite 24h na hladnom i mračnom mestu da bi se „vratilo u život“. Proverite kakvi uslovi odgovaraju kojim vrstama, kako biste znali gde da ih pozicionirate. Tako je recimo, za biljke koje tokom cele godine imaju zeleno lišće (kao što su lijandar, lovorika, mirta i druge) idealna temperatura za prezimljavanje od 2 do 5 stepeni. One su tokom zime u periodu mirovanja, kako bi snažnije i svežije dočekale proleće. Kada je reč o biljkama koje su zasađene u tlo, njih zaštitite folijom ili geotekstilom.

Dodatni savet: Ne zaboravite da sredinom jeseni niske trave prekrijete lišćem ili grančicama smreke kako ne bi trpele tokom padavina. Visoke trave povežite pri vrhu, tako da naprave oblik kupe, te ih umotajte u deblju providnu foliju.

Pripremite sadnice

Kako bi vaš vrt u proleće preplavio splet opojnih boja i mirisa, iskoristite ranu jesen za sadnju. Početak oktobra je poslednji momenat za sađenje novog travnjaka, ali i za presađivanje grmova i stabala.

Prvi korak svakako je da očistite zemlju od korova. Kada ste to završili, prekopajte, usitnite i izravnajte zemlju. Posle toga vam ostaje izbor semena, da li biste želeli senovite ili osunčane travnjake. Nemojte štedeti za sadnice, jer njihova cena obično utiče i na kvalitet. Ukoliko niste sigurni da ćete moći da se posvetite redovnom održavanju vašeg travnjaka, predlog je sađenje semena trava koje rastu samo do određene visine, pa vam tako dvorište nikad neće izgledati neuredno, iako je vreme za trimovanje vašeg travnjaka uveliko prošlo.

Što se tiče ostalih biljaka, sada zasađen šafran najaviće rano proleće već u februaru, posađene lale u zavisnosti od vrste cvetaju od marta pa sve do sredine juna, a ljiljani će krasiti vašu baštu od juna do jula. Jesen je pravo vreme i za sadnju lukovica, narcisa, zumbula i ostalih prolećnih vrsta, a najbitnije je da prilikom sadnje ostavite dovoljno prostora da biljke mogu da cvetaju.

Dodatni savet: Ukoliko nije posebno velika bašta, korov ćete najbolje iskoreniti ručno i to plevljenjem. Nakon toga uz pomoć ašova i motike obradite zemlju i pripremite je za nove sadnice.

Pametno odložite alat

Pre nego što spakujete svoj alat do proleća neophodno je da ga očistite. Grabulje, vile , kosačice i ostali ručni alat najbolje se čiste grubom, suvom četkom kako bi se odstranili ostaci trave, zemlje i ostala prljavština. Creva, prskalice, mlaznice i ostale alatke koje su povezane sa vodom i koje ne podnose niske temperature neophodno je da prebacite na neko suvo i zatvoreno mesto. Što se tiče alata koje koristite za rezanje, nemojte ih ostavljati napolju, već ih očistite i premažite sa malo ulja.

Dodatni savet: Ne odlažite nesređen alat u nadi da ćete u proleće imati više volje za sređivanje istog. Održavanje alata je jedna od bitnih stvari kako bi vam on duže trajao.